Swetska Chuda

Keopsova piramida u Gizi (oko 2550 pr.n.e.)



Prema Herodotu, cuvene piramide iz Gize - Keopsova, Kefrenova i Mikerinova, gradjene su izmedju 2650. i 2550. godine pre nove ere i sluzile su kao grobnice egipatskih faraona iz Cetvrte dinastije. U arhitektonskom smislu predstavljaju dzinovske kamene gradjevine, (npr. Keopsova piramida je visoka 146 m), one su zidane od blokova teskih i po nekoliko tona, sa cetvrtastom osnovom cije se cetiri strane pri vrhu zavrsavaju u zajednickom temenu, a u unutrasnjosti se nalazi prostor za sarkofag. Piramide su sacuvane do danas.

Semiramidini viseći vrtovi (Babilon, oko 600 pr.n.e.)



Cuveni vrtovi su izgradjeni za vreme vladavine kralja Nabuhodonosora (604. - 562. p.n.e.) u drevnom gradu Mesopotamije,Vavilonu, na obalama Eufrata (90 km. juzno od danasnjeg Bagdada). Gradjeni su po zelji tadasnje kraljice Semiramide. U arhitektonskom smislu predstavljali su spiralnu, terasastu gradjevinu, na nekoj vrsti baste pod krovom koja je mogla vestacki da se navodnja. Gradjevina je vremenom zapustena, tako da je 333. g.p.n.e., kada je Alekasandar Veliki osvojio Vavilon, vrtovi su vec bili propali.

Zeusov kip u Olimpiji (oko 440 pr.n.e.)



Cuvena Zevsova statua je poslednje delo helenskog vajara Fidije, koju je 456. godine p.n.e. napravio za hram u mestu Olimpija u Elidi, na severozapadu Peloponeza. Kip je bio visok 15 m, izvajan u slonovaci i abonosovom drvetu, bogato ukrasen zlatom i dragim kamenjem. Zevs je bio prikazan sa namrstenim celom, jer kada se namrsti, uzdrhti ceo Olimp. Ko god nije video ovo svetiliste, vazio je kod Grka za vrlo nesrecnog coveka. Na zalost, ni ovo svetsko cudo nije sacuvano.

Artemidin hram u Efezu (oko 550 pr.n.e.)



Sredinom sestog veka, kritski graditelj Hersifron iz Knososa, sagradio je u Efesu, pod pokroviteljstvom lidijskog kralja Kreza, veliki jonski hram posvecen cuvenoj boginji lova, Artemidi. Prema istoricaru Pliniju, Artemidin hram se nalazio na mestu danasnjeg Alasoluka, na obalama male Azije. Hram je bio povrsine 73 x 141 m ukrasen sa 137 stubova, koji su opasivali hram u dva reda i bio je cetiri puta veci od Partenona u Atini. Dusevni bolesnik po imenu Herostrat, zapalio ga je 356. godine pre nove ere.

Mauzolej u Halikarnasu (oko 350 pr.n.e.)



Cuveni Mauzolej u Halikarnasu predstavlja nadgrobni spomenik, koji je sebi za zivota porucio 360 g.p.n.e. karijski kralj Mauzolej. Kralj je umro pre dovrsetka izgradnje, pa je posao dovrsila njegova zena Artemizija. Nadgrobni spomenik je bio izgradjen na povrsini od 33 x 39 m i bio je visok 50 m. Na sirokoj pravougaonoj osnovi izdizao se do polovine grobnice. Zid je nosio kolonadu jonskih stubova iznad kojih se nalazila piramida - stepenasti krov. Velike dvokolice sa statuama pokojnika krunisale su gradjevinu. Mauzolej nije sacuvan.

Kolos s otoka Roda (oko 280 pr.n.e.)



O cuvenom Kolosu sa Rodosa nema autenticnih podataka, ali predanje kaze da su stanovnici Rodosa odlucili da izliju statuu svog zastitnika, boga Sunca Heliosa, posle pobede nad makedonskim kraljem Demetrijem Poliokretom u 4. veku p.n.e. Pokupili su neprijateljsko orudje i sprave i upotrebili ih za izlivanje statue, koja je bila visoka 30 do 40 m i teska 70 tona. Poslom je rukovodio vajar Kares, 291. godine p.n.e. Rodos je posle 50 godina pogodio razorni zemljotres i statua Kolosa je pala u more.

Aleksandrijski svjetionik, na otoku Faru pred Aleksandrijom (oko 280 pr.n.e.)



Napravio ga je Sostrat, grcki arhitekta iz Knida, izmedju 300. i 280. godine p.n.e. na polustrvu Farosu, ispred aleksandrijskog pristanista. Smatran je najvecim tehnickim dostignucem starog veka. Legenda kaze, da je Sostrat dugo tragao za materijalom koji bi se odupreo morskoj vodi i da je najzad ovaj dzinovski toranj smestio na ogromne staklene blokove. Na pravougaonoj osnovi, uzdigao je osmougaoni toranj visine preko 100 m. Na njegovoj najvisoj platformi, svake noci gorela je vatra zalozena drvetom potopljenim u smolu. Na zalost, toranj je unisten 1375. godine u zemljotresu.